December 15, 2020

Čekaj, ja sam stvarno mama?

Bez zajebancije, često se to pitam. 


Ja, koja imam 31 godinu, završila sam fakultet, radila odgovorne poslove, zajedno s mužem vodim i brinem o kućanstvu i o dvoje djece. Ja skrbim za nekoga. Odgovorna sam za dva mala života. Holy shit, kad to tako glasno kažem, zaserem se živa.

Ponekad gledam te mame po parkovima, sve su tako ‘odrasle’. Imaju ozbiljna lica, odgovorna, imaju ozbiljnu odjeću, odgovorno nose kutijice s hranom, piće za djecu… Grickalice ako dijete ogladni, rezervnu robu ako se dijete smoči. Spominju pojmove ‘kredit’ i ‘štednja’.

I onda dođem ja.
Mala, sitna, vrckava plavuša koja pjevuši ‘nijeeee lakoooo bubamarcu, zuuum zum zum zuuum’. Koja je izašla iz stana maltene u donjem dijelu pidžame, udobnoj majici i šlapicama. Koja nema kutijice s hranom jer: ‘ako budeš gladan idemo kod tete Petre u Veroniku pa ćemo uzeti voćke i zdravi sokić’.

Ne nosim rezervnu robu jer sam u kvartu i doma sam za dvije minute. I jedna sam od onih koja misli da djetetu ništa neće biti ako se smoči. I da mu ništa neće biti ako padne. Ja se cerekam, jer hej mali, nisi strgao ništa i nemoj mi biti drama princess. I moje dijete se onda cereka.

Ja sam mama. Ja, koja još uvijek jurim po stepenicama u mraku jer je iza mene babaroga, i ja, kojoj nikada noga ne viri s kreveta jer sigurno je ta ista babaroga ispod i samo čeka da zgrabi moje stopalo.

Ja sam mama. Ja, koja pušem u slamku i radim mjehuriće od mlijeka. Ja, koja se vozim po stanu na Lukasovom biciklu i glumim dežurnog klauna. Ja, koja u gaćama i potkošulji učim s Lukasom plesati Gangnam style. 

Ja, koja guram bojice u nos i glumim da sam morž. I ja, koja bih obukla majicu na kojoj piše ‘fuck you’. Ja, koja skačem po krevetu i pokazujem djetetu kako se dočekati na dupe.

Ponekad si mislim da sam ja ta koju treba odvesti u igraonicu, a onda vidim svoje dijete koje vrišti od smijeha i skužim da njemu treba točno takva bedasta mama.

Koja se ne srami glupirati, bacati, smijati glasno i misliti što će drugi reći.

Život je kratak, probudite dijete u sebi i zajedno glumite morževe za doručkom!

I da, ja sam STVARNO mama.  

SHARE:
OBITELJ & ODGOJ 0 Replies to “Čekaj, ja sam stvarno mama?”